ŽIZEL
ŽIZEL
Sedela si na klupi sama
I čitala knjigu roze korica,
Bila si otmena prava dama
Blago nasmejanog lica,
Ooo... Žizel.
Imala si lepotu još neispevanu,
Silnu, čulnu i nestvarnu,
U mojim snovima snevanu,
A sad na javi stvarnu,
Ooo... Žizel.
Slavuj je pevušio umilno,
Tiho da te ne remeti,
A ja sam želeo tako silno
Da na rame ti nežno sleti,
Ooo... Žizel.
Povetarac je blagi duvao,
Sklanjao kosu s prelepog lica,
Ni ime ti nisam znao,
A želeo sam ti biti korica,
Ooo... Žizel.
Hteo sam, al' nisam smeo
Da te pitam kao džentlmen,
Da' l te neko silno voleo
Makar malo makar na tren,
Ooo... Žizel.
Ustala si, otišla tek onako,
Da si me barem pogledala tada,
Shvatila bi da volim te jako
I da voleti više neću nikada,
Ooo... Žizel.
Branko Stanković
Podeli ovu Objavu:
Povezani Postovi
Branko Stanković rođen je 1966 . godine u Beogradu. Oženjen je suprugom Snežanom sa kojom ima dvoje dece Stefana i Kristinu. Poezijom je počeo da se bavi još kao osnovac sa nekih desetak godina. 2012. godine izdao je dečiju zbirku poezije „Hteo bih da vam kažem”, 2022. godine takođe je izdao dečiju zbirku poezije „Kada bi ptice pričati znale”. Član je i predsednik Udruženja srpskih književnika u otadžbini i rasejanju USKOR-a, član je Udruženja pisaca Srbije – UPS-a. Neke njegove pesme zastupljene su i u antologiji USKOR- a. Takođe , uvršten je i u ,,Vencu izabranih” na šestom Međunarodnom saboru duhovne poezije. Živi i radi u Beogradu.
Video prezentacija posta nije dostupna.
-
Komentari za ovaj post nisu dostupni.