U Božjem hramu
U Božjem hramu
Pred oltarom svetim
ničice, klonula je ona,
suze potekoše grešnim
zabrujaše u duši sva
Vaseljenska zvona.
U hram je na tren tama kročila
videvši nju, od stida, se uklonila.
Freske i ikone su jače zasvetlele,
očima, njena čednost ih je prelila.
Suzu jednu, njenu, najlepšu
ovaj grešnik je zamislio,
ali da je vidi, iako je želeo
nije mogao, nije umeo.
Kao koracima deteta
nežno se pred sledećom ikonom spustila…
„Bože, kakvu li je molitvu izustila?“
Kao stidom deteta
glava mi je na ramena, ničice klonula.
Ima li lepšeg prizora
od koračanja njenog u Božijem hramu,
mogao bih dočekati ovde zoru,
a da svetošću obliven ne osetim tamu
neznanja i znanja u sebi.
Igor Tintor
Podeli ovu Objavu:
T e b i
Šta si? Ko si? Gde ti je mesto u beskraju širine duša i srca ovoga sveta? U večnom okeanu ljudske ljubavi, patnje, poniranja i uzdizanja, istine i obmane, vere i nevere, dobročinstva i greha ti si belina koja privlači svojom čistotom i posebnošću. Biser koji je deo te večnosti, i koji se nikada silom ne sme otrgnuti iz nje. Onaj ko bude privučen tvojom svetlošću nikada ne sme da te otrgne, da te otme i umisli da može da te poseduje. Ti nikada nećeš biti lepota koja krasi ograničen prostor ljudske ljubomore, sujete i želje da sve što čistotom blista pokori i poseduje. Šta bi bilo kada bi pokušao? Nebo bi izgubilo čistotu svoga plavetnila, okean bi postao mrtvilo, a vetrovi bi pocepali njegovu dušu hukom bola i čežnje za čistotom jedinstvene i dragocene lepote nedokučivih dubina. Može se spustiti do tvoga doma da bi te upoznao, ne žureći i ne tražeći ništa. Čiste duše i srca mora ti prići, razumeti te i slediti put bisernog, tvoga sjaja. I svaki put se može vratiti tebi, i svaki put će otkriti nešto novo i neponovljivo što tvoja svetlost u sebi nosi. Koliko dugo će ti dolaziti? Koliko često? Dok god u potpunosti ne spozna da je biser, čistota i krhkost i snaga tvoje duše. I ne nauči da primi otkucaje tvoga srca u svoje, čineći jedinstvo, sveto i neraskidivo. Niko se, nikada, neće u tebi ogledati, niti će moći da nađe sličnost ako naruši harmo-niju i ne uzdigne se iznad svojih mana, strahova i sumnji. Ako ga tvoj sjaj zaslepi, nije dostojan, ako ne ume da te prihvati, spozna, neće nikada naći svoj odraz u tvome sjaju. Sada je nebo mirno, okean je pun života, jer ga biser hrani, blaži i smiruje vetrove, odagnava oluju i čini da harmonija biva jaka i mir netaknut. To si ti, Marina. Biser u večnosti!
Marini Matić
Igor Tintor 5.9.2016. (18: 34)
Video prezentacija posta nije dostupna.
-
Komentari za ovaj post nisu dostupni.