Sestra
Sestra
Kao jezero planinsko
duša ti se ogleda
kroz oči čista.
Kroz punoću ljubavi
i svesilne dobrote Najvišega u tebi,
proiznosiš darove onima
koje voliš bez kraja.
Veselost u glasu ti zvonkom
svakoga dana
u dom svetlost unosi
i boji nam živote
dahom lakoće i melodije.
Kako bih zahvalila se tebi
nedovoljne su rime,
stihovi i reči.
Bog te je sazdao
da nam živote oblagodariš
i ljubavlju ispuniš kroz dušu od svile,
što hrabrošću je izatkana.
Zahvalna jesam
što baš tebe
za sestru mi je dao
i zauvek nas povezao
krvlju Njegovom i ovozemaljskom.
Želja mi i molitva jedno ištu,
neka blagoslova ruka
uvek nad tobom bdije,
od zla skrije,
zakrili od oblaka nečista,
silom Svetla
staze da ti prohodi,
radost u srcu da blista ti
i dugim vekom
mirom da hodiš!
Zahvalna i srećna jesam
što mogu radosno da kažem
iz ljubavi suštine
da ti si mi sestra!
Marina Matić
Podeli ovu Objavu:
Povezani Postovi
Marina Matić rođena je u Beogradu, SFR Jugoslavija. Prozna je i poetska stvarateljka. U svom stvaralaštvu spaja više umetničkih izraza, književnost, ples, muziku, glumu, i kroz interpretaciju svoje poezije i proze i drugih književnih ostvarenja. Njena poezija je bogata lirskim i epskim elementima, široke tematike od duhovne, ljubavne, refleksivne, misaone, socijalne, opisne, elegijske, erotske.
Stvara slobodnim stihom, i poput savremenika srpskih i inostranih pesnika, proznu poeziju. Proza, joj je bogata raznolikom tematikom, od filozofskog i duhovnog preispitivanja života i svog mesta u njemu, do izrazito jakih slika prirode, dubokih emocionalnih poniranja, slobode erotskog izražaja uz veliko razumevanje i duboka osećanja za ljudsku i prirodnu patnju i saosećajnost sa svim onim što povređuje i remeti sklad našeg i Božjeg vrta.
Piše kratke priče, pripovetke. Odlika njene proze jeste bogatstvo poetskog u prozi. Prva pesnička knjiga "Odraz duše", objavljena je 2007. godine, druga knjiga poezije "Sjaj tajne", 2008. Treća njena pesnička knjiga objavljena je 2015. godine i nosi naziv "Osvit radosti". IP Prosveta objavljuje njenu četvrtu knigu, koju je srpski književnik Nebojša Ćosić, okarakterisao kao mozaički roman, "Preobraženje", 2021. godine, kao i epistoralno poetsko delo "Jedno", sa poetskim i proznim stvaraocem Igorom Tintorom, 2021. godine. Njena proza i poezija zastupljena je u domaćim i inostranim antologijama i književnim zbornicima.
Član je Udruženja pisaca Srbije, od 2007. godine, i Udruženja srpskih književnika u otadžbini i rasejanju, USKOR, od 2008. godine. Stvara, van ograničenja vremena i prostora, u rodnom gradu.
Ljubavni krugovi
Pesnička knjiga Preobraženje Marine Matić (1976, Beograd, pesničke knjige Odraz Duše, 2007, Sjaj Tajne, 2008, Osvit Radosti, 2015 ) sadrži novih kraćih i dužih lirskih pesama podeljenih u pet celina (ciklusa) koje svojom lirskom i tematsko-motivskom povezanošću (ali i svedenim iskoracima) čitaoce mogu navesti da je doživi kao mozaični lirski roman.
Osnova tematskog plana je ljubav-odnos onog koji piše/peva, vodećeg pesničkog glasa (lirskog subjekta) prema „večnoj temi". Taj odnos je izazov za ljudski rod (da li samo za njega) od najranijih vremena, tj. od doba pre izumevanja pesama kojima su ljudi ostavljali svoje zapise o životu pojedinaca i zajednica u kojima se živelo. Ljubavna poezija i niz drugih osećanja (motiva vezanih za taj krovni pojam-ljubav: čežnja, želja, žudnja, strast, strepnja, tuga, radost, sreća, izneverenost, briga, rastanci, nesporazumi...), spadaju u nezaobilaznu paradigmu u istorijskoj vertikali (poezija dalekog istoka, antičkih civilizacija, pretkolumbovskog Novog sveta) sa kojom se po prirodi stvari sreću i naši savremenici koji u središte svog umetnikog stvaralaštva postavljaju ljubav iz koje sve proističe. Ponajviše činjenice koje nazivamo život i održanje života.
Nadovezujući se na svoje prethodna tri knjige i poetičko veruju penikinja biranom leksikom iskazuje brojne nijanse osećanja i razumskog raspona koje smeštamo (možemo smestiti) u zagrljaj pojma ljubav. Zar o tome dovoljno ne svedoče neka od najuzvišenijih dela/dostignuća iz bogate tradicije umetničke reči.
Knjiga Preobraženje, mozaički roman u stihu otelotvoruje raspone od čulnog, telesnog i ovozemaljskog kruga osećanja i želja do uznošenja/preobražavanja ka religioznim osećanjima i refleksijama, često, naročito u prvoj celini (Priuznosim, 12 pesama u formi 12 molitvi) dovodi do apsolutnog slivanja pesničkog glasa sa predmetom pevanja. Pesme iz ciklusa Priuznosim su pesme molitve, ili jednostavno molitve verujućeg upućene Bogu. Možda podsećaju na biblijske psalme, pesme svete Tereze Avilske, ili religiozno-umetničke domete Molitvi na jezeru „srpskog Jovana Zlatoustog", svetog Nikolaja Velimirovića, toliko su i samosvojne, duboko proživljene, ali i umetnički (estetski) visoko artikulisane. Da nije tako, bile bi u ovoj eri tehnologije epigonstvo, ponavljanje, obično sklanjanje ličnih senzacija u hlad dela velikana iz dalje i bliže tradicije.
Marina Matić je daleko od takvih težnji. Uostalom, koji bi se to autentični umetnik pomirio sa epitetom epigona (imitatora) i plandovanjem u lažnoj slavi pod okriljem drugih veličina. Književno-kritičarska terminologija i teorijska zapažanja brzo prepoznaju i razlikuju imitaciju od stvaralačkog i plodotvornog uticaja starijih (kanonizovanih kroz stoleća) na žive stvaraoce, savremenike koji originalno umeju da kažu nešto o ovom dobu i svom doživljaju njega uobličavajući koliko-toliko ubedljive umetničke celine. Bilo kroz glas savremenih liričara („glas vapijućih u pustinji") ili kroz složene odnose među likovima u romanima, dramskim situacijama, u filmskoj umetnosti, ili likovnoj ekspresiji.
Insistiranjem na lirskom/direktnom govoru o ljubavi i njenim manifestacijama (od irealnog do suve, možda i suverene realnosti), Marina Matić ide u red vrlo retkih savremenih pesnika koji u centar svog interesovanja postavlja pomenuti pojam. Kažemo, retkih, jer većina savremenika što zbog bremena tradicije u svim nacionalnim i opštoj/svetskoj književnosti, što zbog ličnog izbora (neprikosnovena sloboda umetnika u izboru tema i njihovog oblikovanja), izbegava ljubavnu tematiku (čovek-žena, rodoljubiva lirika, porodična ljubav, religijsko nadahnuće...).
Ova savremena srpska pesnikinja pravi jasan otklon od većine istrajno se suočavajući sa zahtevnom temom i njenim estetskim uobličavanjem.
Nebojša Ćosić, septembar-oktobar 2021.
Snaga preobraženja
Pesnikinja svoj put u zbirci "Preobraženje", počinje nekom vrstom ode Svevišnjem, gde iz duše, i svake pore svoga bića peva o čistoj ljubavi prema njemu. Koliko čitaoca diže u početku njenog puta kroz metamorfoze svoga tela i uma, tako odmah u sledećoj pesmi najiskrenije otkriva tugu, bol, sve ono što ranjava njenu dušu, u vapaju za glasom, za ljubavlju Njegovom, nastavljajući kroz ceo prvi ciklus borbu za ljubavlju, za razumevanjem sebe u Njegovom svetu, ona tananim nitima duše traži i nalazi Njega, znajući da će ta potraga i njena ljubav trajati sve dok je ima na ovom prolaznom svetu. Iz ovoga ciklusa putujemo njenim dušom u novi, u kome možemo videti svu veličinu onoga ko iskreno voli i izgara, ume da prašta i da se seća dobroga srca zemaljske ljubavi. Prva ljubav, prvi najtananiji osećaji duše, prvo spajanje dva sveta, uz ljubav koja i dalje obitava u njoj, i kroz lepe, i kroz bolne uspomene, ona se pita gde je sada onaj koga je volela, i anđeoski čuva u sebi mesto za njega. Ona oprašta sve, jer onaj koji voli čisto samo tako i može voleti. Borba za ljubav, za razumevanjem osećanja najčistijih, tuga koja je dostojanstvena, suza koja je suza praštanja. Pesnikinja se daje cela, iako je tada najranjivija, ona samo tako ume i zna, samo kroz ljubav ona postoji, za Boga, ljubav, voljene, bića i prirodu ovoga sveta ona stvara i izgara celim svojim bićem. Pesnik i voli i pati, i dobija i gubi. Gubitak voljenog prijatelja širi sabrata po peru, sva osećanja, sve ono što je krasilo njihovo prijateljstvo daruje našim čitalačkim dušana, uz najiskrenije reči, reči njenog prijatelja, stihove istine o njoj, usamljenom, genijalnom biću. Ali ona nikada neće to biti, svojim delom ona će ući u svačiji dom, u svačiju dušu, da tu ostane zauvek. U trećem delu ona piše ocu, ocu koga je prerano izgubila, ali samo telesno, jer voljeni ostaju uz nas i kada tela nema u uspomenama i u duši, gde nam smrt ne može da ih otrgne. Ovim se i vraća na svojoj prvoj zbirci pesama i delu koji je takođe posvetila ocu ali na drugačiji način, sa istom snagom ljubavi i nezaborava! Putujući dalje kroz ovo emocionalno snažno delo ljubav svoju stihovima daruje sestri svojoj, vraća se u godine kada je njena majka bila dete, dete koje je čekalo svoju majku, majku koju joj je rano život uzeo, sa upornošću kakvom može neko čekati ko voli bez granica i čija ljubav iako majke nema telesno čini da u večnosti ona oseti i vidi svu ljubav i čistotu svoga deteta. Pesnikinja se vraća ljubavi, ona vapi za njom, ali ne moli, ona voli onako kako čista ljubav samo i može, očima, usnama, dodirom, željom, maštom, dušom, krvlju, telo, srcem. Ona nam se svima, celome svetu daje, i kroz veličinu svoje tople duše i uči nas da se otvorimo bez razmišljanja, predamo bez pogovora, damo celi drugima, bez traženja, uslovljavanje, jer ona je blagoslovena univerzumom ljubavi za sve nas. Ona oživljava slike kada su se sudarila dva ista sveta, dve duše stvorene jedna za drugu, nežan dodir njegov kose joj, stihovi njeni koje su njegove usne točile u povečerju Božijem. Klupa, staze kojim je hodila, kiša, vetar, sunce, sve dobija novi smisao i značenje spajanjem dva sveta koja su se tražila. Ovo delo je prebogato osećanjima, mislima, slikama, čarolijom pera, u njemu je sve ono što čini i jeste bit i suština pesničkog izražaja. Hrišćanstvo, biblijski način iskazivanja istine, indijska verovanja oličena kroz karmu, verovanje u večnost duše, u sveto trojstvo, a neke pesme ne nametljivo sadrže i elemente astrologije, ali astrologije koja je u službi pesničkog izražavanja i figura, ne i verovanja. Čitav univerzum osećanja, najiskrenijih, datih onako kako samo ume pesnikinja Marina Matić vama čitaocima na dar, da vas uskrepi veru, ojača ljubav, podseti da nema granice davanja u ljubavi prema Bogu, prirodi, bližnjima, voljenoj osobi, prema onima koji su samo telom ali ne i dušom odsutni, i da vam kroz čitanje ovog pesničkog dela pokaže najiskrenije koliko se pesnik daje, bezgranično i ovom svetu i svima vama koji ćete ove pesme čitati. Srce je u svakoj pesmi, izlivena duša u svakoj slici, celina koja se daje svima nama, a da ništa ne traži sem da zaplovite okeanom stvaralaštva ne da bi se u tom okeanu izgubili već pronašli i sebe, svoju dušu u dubinama ovoga dela, " Preobraženje", a to ovo delo i jeste, ne samo kroz ovu reč,već kroz svaki stih, svaku pesmu koja je celim bićem proživela i i dalje proživljava kroz svoje stvaralaštvo pesnikinja Marina Matić. Nebom, zemljom, morem, nokturnim, metafizičkim, stilskim, iskrenim i proživljenim, nadama i strahovima, borbama unutarnjim, ljubavlju koja ne poznaje granice davanja, slikama života onostranog i ovostranog ispunjene su pesme Marinine. Večna vatra nastavlja da gori u njenoj duši i da se izliva nama na dar u ovoj, ali i svakoj sledećoj zbirci pesama Marine. Ona samo tako i ume da se poeziji, Bogu, svetu, i nama smrtnim daruje, cela, nepodeljena, svoja i kroz svoje pesme neponovljiva. Hvala joj na tome, od srca.
Književnik Igor Tintor
Video prezentacija posta nije dostupna.
Božidar Mirković: Divna pesma posvećena seji......
Divna pesma posvećena seji.
Pošaljite Komentar