*
*
Ukrasio sam je vencem tišine
Spomen na Sekvoje
Zavodljiva jutro dok pomiče svetlost.
Hodajući nežno među njima
dugim granama nogu
Kora drveta diše kroz svoje pore
Mirisi četinara u ljubavi.
Pokoran vetru dok svetlost
divlja kroz krošnje šume
Privijao sam njene grane blizu.
Ona nije puštala moje
Izgubljen u Šumi samoubistava.
Preveli Marina Matić & Igor Tintor
Matthew Downing
Podeli ovu Objavu:
Povezani Postovi
Matthew Downing
Rođen je u državi Washington, Severozapadnoj teritoriji, 1963. godine. Bio je poslednji sin od četiri dečaka, sa starijom sestrom koja je otišla sama sa petnaest godina i nikada se nije osvrnula nazad, dok je njihov otac razočarao u sebe, a to razočaranje se prelilo na decu. Naša majka nas je sama odgajala, bez pomoći oca. Bila je konobarica koja je radila tri posla koliko god da se sećam. Odrastao sam nikada ne shvatajući da smo bili siromašni, dala mi je sve što mi je trebalo i lekcije koje me je naučila trebalo je da traju ceo život. Bio sam stidljiv i nevin dok sam odrastao u tim danima kada život nije bio tako komplikovan kao danas. Ako ste vredno radili, išli u školu, štedeli novac, mogli ste uspeti ovde u Americi, tako da sam to i zacrtao.
Završio sam srednju školu Stadium High School u Tacomi, Washington, pohađao sam koledž i stručnu školu dodatnih pet godina da bih postao član sindikata i komercijalni vodoinstalater u Seattleu, Washington. Proveo sam 30 godina u zanatstvu kao majstor, a nakon toga sam bio zaposlen u Ministarstvu odbrane, gde sam se prerano penzionisao pre nekoliko godina.
Oženio sam se sa Jeanne Milton, zajedno smo već 29 godina, plus-minus. Ona je moj svet, moj heroj. Jeanne ima sina, mog pastorka, i imamo unučiće, dva dečaka, koji svi žive u Teksasu.
Danas pišem poeziju da objasnim narednoj generaciji koliko je bilo divno u vreme bejbi-bumera.
Zašto ne zastajemo
Klonimo se srcu kao da želimo da ga rastrgnemo
Lepota otkriva istinsku ljubav
Veština uma u tuzi
Video prezentacija posta nije dostupna.
-
Komentari za ovaj post nisu dostupni.