VUK I SRNA
VUK I SRNA
Svratila je u moj život,
kao srna u gaj šumski,,,
prosula je kose riđe,
na moj pogled,
sirov, muški.
Nisam znao dali sanjam
il je sve to puka krajnost...
da se na mom putu desi
ta čudesna podudarnost.
Za kap nade ili sreće,
tu ne beše baš ni traga..
Ni slutiti nisam mogo,
Da bit će mi tako draga.
Zato sada budan sanjam,
te čarobne kose guste...
Ko da kroz njen pramen crven,
Snom provlačim svoje prste.
Ja vuk gorski, ona srna
Uplašena prići bliže
Dozivam je kroz šapate,
Da slobodno k meni priđe.
Poljubit ću kose njene
Pomilovat drhtaj puti
Smiriće je dah ljiljana
Dal to sreću našu sluti.
Možda ipak jednom negde
Vuk poljubi nežnu srnu
Nebeskome tvorcu puštam
Da na priču stavi krunu
Pa nek moja silna želja
Ko planinski vir poteče,
A ljubav,to samo reč je
Ko što nekad,neko reče!
Aleksandar "Sale" Janković
Podeli ovu Objavu:
Povezani Postovi
Video prezentacija posta nije dostupna.
-
Komentari za ovaj post nisu dostupni.