Večna Borba
Večna Borba
U sobicu nekadašnjeg stanara, mrtvoga
mladića, ulazi novi stanar.
NOVI STANAR
Pun je moj kofer snova
i snaga je silna moja!
Divna je ova sobica za stvaranje
za pisanje, za maštanje…
Osvojiću ovaj grad
snagom svoga dara i talenta!
I slava će biti moja,
i večnost će biti moja!
Ostavio sam selo maleno svoje,
ono više za mene nije.
Sve draži, sve nade
ovaj grad jošte krije!
Ali otkriću sve njegove tajne
pisaću prelepe bajke!
Za svu decu sveta,
iako niko još za mene ne zna
vremena imam na pretek
da me ceo svet upozna!
No, odoh u krčmu, vino da pijem
družbenicu sebi da nađem,
u dvoje uvek biće, sve lepše i sve slađe!
A kada se domu novom vratim
ispuniću čarolijom prazan papir,
počeću da gradim karijeru
hodeći samo u smeru,
slave!
Novi stanar odlazi. Iz mraka izlazi Sotona.
Gleda u kofer pun papira, pera i garderobe.
SOTONA
Nova je žrtva došla
i baš mi je dobro došla!
Ovoga puta siguran sam u pobedu
jer ovakvu budalu samouverenu
još nisam sreo.
Vreme radi svoje,
i neće dugo vladati oduševljenje tvoje!
Brzo samoća uzima svoj danak
i ode bestraga tvoj pusti sanak.
Beda kuca na vrata ovoga stana,
glad brzo um prazni
a duša kad tad sebe kazni.
I nada polako bledi,
vera u srcu se ledi.
Noći proždiru želje,
i one stidne i one smele!
Papir biće prazan
i polako krčka se kazan.
Nova duša pala meni leti
borba za nju može početi!
Sotona prilazi prozoru, u besu trga zavesu.
Njegove oči crne gledaju u dan što zamire i
ustupa mesto noći. Tri leptira sleću na tepih
i stapaju se sa njim.
Igor Tintor
Podeli ovu Objavu:
Povezani Postovi
Video prezentacija posta nije dostupna.
-
Komentari za ovaj post nisu dostupni.