Tvrdim
Tvrdim
Ne znam da pucam,
a reči su moje oružje
iz kojih nekada ide reč po reč,
a nekada rafalna paljba.
Nevešta sam u pletenju,
a pletem niti od slova,
ribarsku mrežu pravim,
a bradu držim visoko, da se ne udavim.
Nisam vešta, a vešto hodam kroz minska
polja okova, kroz tugu, bol i patnju.
Teško nosim teret života,
iz oka posmatrača,
liči na pero lagano.
Liči, a nije tako,
to nije ni naivno, niti lako...
Tvrdim da život ne bira
kome šta i kako servira.
Kažu nije to život,
to je sudbina kleta
kome li moja duša
napaćena, baš toliko, smeta.
Nema života posle smrti,
jer to nije niko proverio.
Ni jedna duša, ako tamo postoji,
javila se nikom, nikada nije.
Tvrdim da bi ljubav spasla ovaj svet,
ali zlobnicima je to trn u oku.
Ljubav koja se meri sa nebeskim svodom,
dubinom okeana, jer ljubavlju zarasta svaka rana.
U svakom danu mesta za ljubav ima,
verujem da bi prijala svima.
To lepo osećanje neko nikada ne proživi,
zato se zlu divi.
Čovek zao, u životu nije mnogo dao,
jer samo je to sejao, nek to i žanje.
Zbog takvih, moja duša grca i jeca.
Za nataloženu tugu i bol,
tvrdim, da u rukavu nemam keca!
Nadica Я.
Nada-Nadica Cvetković
Podeli ovu Objavu:
Povezani Postovi
Nada - Nadica Cvetković, rođena potpuno slučajno u Topoli ispod Oplenca. Toga se uopšte ne seća. Ima objavljene dve zbirke pesama: „U Potpisu JA“ i „Zrno ljubavi“. U pripremi treća zbirka pesama: „Ime nade za nas“. I još mnogo pesama objavljenih u zajedničkim zbornicima na međunarodnim i domaćim konkursima. Poslednjih par godina zapisuje aforizme, kojima će svakako jednog dana svanuti.
Tu se negde, preko reda, ubacio rukopis „Vrišti tišina u meni“, kome će pre svanuti i od treće zbirke i od aforizama.
Živi, radi, sanjari i po papiru se baškari u Beogradu.
Video prezentacija posta nije dostupna.
-
Komentari za ovaj post nisu dostupni.