MALO JE TREBALO
MALO JE TREBALO
Eh, proleće mirisom opija..
Naviru sećanja
iz prošlosti bliske,
ni senke nisu iste.
Razgrnem košaricu,
osmeh mi ukrasi lice.
Pletene su te košarice
tananim osećanjima.
U njima čuvam
uspomene...
Znaš mileno moje,
bogati smo oboje...
Svaki tren imao
je smisao postojanja...
Ne mogu da
zaboravim kej,
i moje ime
koje se prolama,
kad zvonko uzvikneš.
Kako da zaboravim
sitne pažnje...
Licidersko srce
na kome piše:
"Srce na dlanu
tebi na dar"...
Ti si umeo da me nasmeješ,
da deliš, prepoznaš
moje nedoumice.
Delili smo nesanice,
tuge i radosti...
Kako da zaboravim,
kad me je bolelo,
daleka od svih
ti si me hrabrio
i snagu vraćao...
Malo je trebalo, samo malo...
Na jednom ispitu
oboje smo pali...
A trebalo je malo.
Imam košaricu sećanja,
i pregršt reči
u stih ispletenih...
Žive ta proleća još u meni...
Rada Jović
Podeli ovu Objavu:
Povezani Postovi
Video prezentacija posta nije dostupna.
-
Komentari za ovaj post nisu dostupni.
