Dragi moj Apolone

Dragi moj Apolone,

Tvoje reči me obuzimaju poput nežnog povetarca, donoseći sa sobom miris tvoje prisutnosti u mom životu. Sanjam te, ali ne samo u snovima već i dok sam budna. Tvoja slika je usađena u svaki trenutak mog dana, kao neka prelepa pesma koja se ne stišava.

Muzika je inače tako umirujuća, sada nosi notu kontradikcije jer u svakoj reči i tonu čujem tvoj glas. Šaljem ti ljubav mislima, neka je vetar nosi ka tebi poput lišća u jesenjem povetarcu. Pisanje mi služi kao spas, i ovu poruku stavljam u bocu, puštajući je niz reku ljubavi prema tebi.

Osećam dim snova i nadanja koji me okružuju, obojen tvojom željom i mojom čežnjom za tobom. Vreme teče sporo, a kazaljke na satu čini se da su stale, kao da čekaju naš susret. Tvoj san je poput filmskog platna pred mojim očima, gde te vidim kako spavaš, rumen i nežan. Želim te poljubiti, ali ne želim te probuditi. Samo bih bdila nad tobom, čuvala bih te od noćnih utvara.

Osećam gorčinu kilometara i razdaljine koja nas razdvaja, ali brojim dane do našeg susreta. Razmišljam o tom milionitom trenutku kada ću ti prići, možda bez reči, neka naši zagrljaji i pogledi govore sve što osećamo. Možda će tada tišina biti najlepši način komunikacije.

Volim te više od reči koje su izrečene i više od snova koji nas spajaju. Nedostaješ mi svakog trenutka, ali čvrsto verujem da će naša ljubav nadvladati sve prepreke.

Tvoja crnokosa.

Slađana Stamenković