Srećko
Srećko
Snežni oblaci plove nebom, sunce probija gust zid belila u očima dečaka. Ručice sežu ka visinama, želja duše da se oblaci što putuju zaustave bar na tren, da se zagrle, pomiluju, i šapne im se tajna želja.
Sunce miluje ozareno lice, pune obraščiće, vetar se igra sa dugom tamno smeđom kosom, dodiruje crvene usnice koje mu šapuću želje iz daleka.
Skok ka nebu, trk mokasina po snežnom tepihu, kikot, ručice grle vetar koji nosi poruku ljubavi iz daleka na krilima stiha jedne prelepe plave vile koja ljubavlju diše za tren kada će pomilovati dugu kosu mališana meke i bronzane kože, štipnuti mu najnežnije obraščiće, zaplesti belim rukama nežnim dve kikice. Očima mora želi joj duša da se zagleda u njegove oči najnežnijih tamnih noći beskonačne prerije.
Dodir mašte prstima dugim vile crvenih usnica malenog dečaka, vatra što gori do neba dok zajedno plešu bezbrižni i nasmejani oko nje, i oči im putuju za raznobojnim varnicama...
Stih po stih, glas što titra emocijama čini da oblaci zastanu, duša spušta oblake u nedra dečaka, a želje ljubavi boje sunce purpurpurom što greje i boji obraze dečije.
Osmeh na osmeh, duša na dušu. Dečak zna, on zna da ga vila voli, i da će mu opet doći na krilima mašte i ljubavi, u šapatu vetra, sa buđenjem zore, kroz vene dana, do prvih treptaja noći.
Maleni Lakota čeka, čeka belu vilu, a bela vila pesmom i ljubavlju duše sve bliže je njemu.
Trk niz prerije slobode Srećka, tako mu je vila darovala ime, trk radosti, nevinosti i ljubavi, trk koji se ne prekida, dok se ne sretnu na granicama neba i zemlje, mašte i stvarnosti.
Igor Tintor
Podeli ovu Objavu:
Povezani Postovi
Video prezentacija posta nije dostupna.
Marina Matić: Predivna priča. Bravooooo 🥰🥰🥰.....
Predivna priča. Bravooooo 🥰🥰🥰
Pošaljite Komentar