SAT
SAT
Dečak dugo nije video svoje. Uželeo ih se. A želje se ponekada ostvaruju.
U zimsko veče neko je zvonio na vrata stana u kojem je živeo sa roditeljima i bakom. Kada su se vrata otvorila čuo je glas svoga dede. Dolazi mu iz daleka, iz Donje Velešnje. Mama mu je govorila već dve godine da tamo ne mogu jer se vodi rat. Srbi se bore protiv Hrvata, protih straha da se ne ponovi ono što im se desilo ne tako davno. Tako je razumeo majku.
Zagrljaj dečaka i dede, čvrst i topao. Došao je na kratko, dan jedan, da bi ih video, kupio nešto u gradu, doneo im ponešto, od ruke i srca. A i da im ostavi sat. Sat koji je dobio od žene, Nemice kod koje je radio dok je bio u Nemačkoj kao ratni zarobljenik.
Govori dečaku da ga stric i baka puno pozdravljaju i da jedva čekaju da ga vide. Dečak je radostan, dugo sluša kako deda priča. Ni kada je otišao na počinak, san mu ne ide na oči od uzbuđenja.
Dan se budi i brzo odmiče, dečak priča sa dedom, igra šah, gleda u futrolu sata, otvara je i vadi lep, srebrni sat sa dugim lancem. Skazaljke su stale. Ali vreme i dalje brzo teče. Oseća miris, jak miris sena i štale koji mnogo voli.
Dan prolazi, veče pada. Otac i deda sa dečakom, u kolima kreću ka Železničkoj stanici. I tu se sećanje magli…
Dečak je porastao, stasao u čoveka. Ali nikada više nije video svoga dedu. Od početka, sada to razume, građanskoga rata u Hrvatskoj dečak nije video ni strica, koji je preminuo u toku rata, ni babu. Deda i baba, koji su posle „Oluje“ zarobljeni od strane hrvatske vojske, ispitivani, i još malo poživeli preminuli su u svom domu, daleko od njega.
Stotine hiljada pripadnika njegovoga naroda je uteklo od Hrvata. Hiljade njih nije…
Sat nikada nije popravljen. Niko nije imao delove za njega. Ali i dalje uredno stoji u crnoj futroli. Kada god čovek poželi da oseti miris koji je voleo i voli, miris nekih davnih vremena, miris štale i sena, on otvori futrolu i duboko udahne da upije miris, miris prošlosti, miris svih onih dana i noći koje je trebao provesti sa voljenima, a oteo mu ih je rat.
Sat je stao, ali njegovo srce kuca, a njegova duša čuva uspomene. Neda ih zaboravu, i neće ih dati nikada.
Igor Tintor
Podeli ovu Objavu:
Povezani Postovi
UVOD
Ovo delo je posvećeno svim žrtvama fašističke tvorevine, Nezavisne Države Hrvatske,
sa posebnim osvrtom na masovne zločine nad srpskim stanovništvom u periodu prve dve godine postojanja tog zločinačkog režima za čije vreme je na stotine hiljada dece, žena i muškaraca proterano, na najzverskiji način pobijeno u logorima širom te fašističke tvorevine, i pokatoličeno.
Delo je nastalo na osnovu svedočanstava preživelih, na osnovu potvrđenih istorijskih činjenica, sagledano iz ugla žrtava, krvnika, uključujući i poslednje trenutke onih koji su skončavali u jamama, logorima, svojim selima, gradovima, kućama, njivama ubijani od strane svojih dotadašnjih komšija hrvatske nacionalnosti.
Dok sam čitao dokumentaciju o zverstvima počinjenim nad Srbima, Jevrejima, Romima, malobrojnim Hrvatima i drugim nacionalnostima koji su odbili da služe fašističkom režimu, uz svedočanstva preživelih članova i moje porodice i mnogih drugih porodica, mogu da kažem da sam u potpunosti svestan obima nezabeleženog zločina u istoriji čovečanstva nad mojim, srpskim narodom na
prostoru današnje Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine, delova Vojvodine pod okupacijom hrvatskog fašističkog režima.
Jedna istorijska činjenica je najezivija. Na prostorima tadašnje Nezavisne Države Hrvatske postojali su logori za istrebljene dece, kao i plan koji je delimično ostvaren, da se trideset hiljada dece istrebi, pobije. Petnaest hiljada dečaka i devojčica je ubijeno od noža, gladi, torture…
Zašto sam napisao ovo delo? Moj narod ima kratko pamćenje. Nadam se da će i ovo delo pomoći da se Srbi sećaju, da poštujemo naše žrtve, i ne dozvolimo da se ikada ovako nešto ponovi. A dozvolili smo i zločine i najveće etničko čišćenje posle drugog svetskog rata našeg naroda u „Bljesku“ i „Oluji“, od strane Hrvata 1995. godine.
Samo jedno imam da Vam poručim čitaoci. Ne svetimo se nikada ali pamtimo zauvek.
Igor Tintor
Video prezentacija posta nije dostupna.
-
Komentari za ovaj post nisu dostupni.
