Ljubavi

Ljubavi,

Sedim ovde, okružena ukusom crne kafe i oštrim dimom cigarete, dok pokušavam da pretočim osećanja na papir. Još jednom listam stranice naše priče, otvaram novo poglavlje i nastojim da te naslikam perom. Ali, jutros te nema pored mene, kao ni juče, a ni sutra nećeš biti tu. Realnost se stapala sa projekcijama mašte, želja i snova, a u mislima odzvanja ta rečenica koja je postala naša mantra: "Volim te više od života, živote moj."

Plašim se, dragi, da je možda i naša sreća postala nešto više od života, nešto što nam je nedostižno. Strah me da ću te zauvek grliti samo u mislima, da ćeš ostati čežnja i nada koja nikada neće biti stvarnost. Hteli smo da prevaramo sudbinu, da je menjamo i korigujemo, ali pitanje je da li se ona uopšte može menjati?

Moja volja je snažna, a ljubav iskrena i čista. Kažu da kada nešto iskreno i snažno želiš, cela vasiona radi za tebe. Ali, dragi, nama nije potrebna cela vasiona. Dovoljna nam je samo Venera, da se njenoj snazi prepustimo i zauvek zablistamo među zvezdama.

Možda je vreme da pokušamo pronaći način da stvorimo našu vlastitu sudbinu, da je oblikujemo zajedno i damo joj novu dimenziju. Bez obzira na strahove, ljubavi moja, neka naša priča bude jedinstvena, neka naša ljubav bude jača od sudbine. Jer, možda, samo možda, zajedno možemo napisati neko novo poglavlje koje će biti ispunjeno srećom i ljubavlju.

Čekam te, kao i uvek, sa nadom u srcu.

Tvoja zauvek,

Slađana Stamenković