STARA PESMA
STARA PESMA
Ostavila si tragove svojih stopala
u pesku mojih sećanja
tvoj smeh pod mojim pazuhom
još uvek budi zaspale mrave
tražio sam te svuda
nigde te nisam nalazio
bežao sam svuda
uvek si me nalazila.
Išao sam bled preko usnulog polja
srebrna ptica zadremala na mome ramenu
umorila se trava
od mekote mojih koraka
želim natrag a znam povratka nema
ističu poslednja zrna
peščanog sata.
'76, Užice
Vladimir Pantović
Podeli ovu Objavu:
Ja, proročni pesnik vaseljenski i serpski heterologični i magični gospodar reči, rođen sam 1958. godine u Užicu. Do svoje 12 godine živeo sam na selu, što smatram izuzetno važnim detaljem biografije.
Poeziju pišem od 18-e.
Sa 19 godina preselio sam se u Beograd.
Do sada sam napisao jednu zbirku poezije pod nazivom "Smrt žandara herca" (1976. - 1990.) u kojoj se nalazi 112 pesama i poemu pod nazivom "Pesma koja treba da zameni jednu Šuljaginu lepinju" (1996.).
Nikada ništa nisam objavljivao.
Drugu zbirku poezije još uvek pišem.
Kada sam bio mali otac mi je rekao: "sine ti ne moraš da budeš kao drugi" i još uvek sam mu zahvalan na tome.
Video prezentacija posta nije dostupna.
-
Komentari za ovaj post nisu dostupni.